sveta gora atonska sveta gora hilandar sveta gora manastiri
SVETA GORA SVETA GORA
1. Velika Lavra - Dohijar , Ksenofont , Esfigmen
2. Vatoped - Kutlumuš , Karakal , Stavronikita
3. Iviron - Pantokrator , Filotej , Simonopetra
4. Hilandar - Ksiropotam , Sveti Pavle , Grigorijat
5. Dionisijat - Zograf , Pantelejmon , Konstamonit
Dvadeset manastira na Svetoj Gori podeljeno je u pet grupa od po četiri manastira, s tim da samo vođe tih grupa, imaju pravo da svake pete godine daju protoepistatisa. Grupe su sačinjene ovako:
Uvod Štampaj E-pošta
Sveta Gora Atonska, jedinstvena zemlja monaha, treći „prst“ poluostrva Halkidiki. Srce svetskog pravoslavlja, poslednja živa ikona zaboravljenog Vizantijskog Carstva. Najveći hram na svetu.
Sama priroda i položaj ovog veličanstvenog mesta odiše posebnošću. Brdovit predeo, prekriven gustim šumama i ispresecan nebrojenim stepenastim jarugama, čas pitom, čas surov, okružen bistrim smaragdnim vodama egejskog mora. Poluostrvom dominira brdo Atos, kameni goli vrh koji se uzdiže na 2033 metara nadmorske visine i najčešće je zaboden u oblake.
U antičko doba Atonska gora bila je poznata kao Apolonijada, a na vrhu Atosa nalazio se hram Zevsa.
Crkveno predanje pripoveda da je Majka Božija, primivši blagodat Svetog Duha i pošavši na Kipar lađom koju je zahvatila bura, pristala uz obalu Atonske gore. Mnogobošci su tada primili Bogorodicu, slušali njenu propoved i krstili se. Tada je, kako predanje kazuje, Mati Božija ovde učinila brojna čudesa. Pre nego što je nastavila svoj put postavila je na ovoj gori jednog od Apostola, kao učitelja i starešinu i blagoslovivši narod dodala: „Blagodat Božija neka bude na ovom mestu i nad onima koji ovde borave čuvajući Zapovedi Sina i Boga Mojega. Dobra nužna za život na zemlji imaće s malim trudom u izobilju, život na nebesima pripremljen im je i neće odstupiti milost Sina Mojega od mesta ovoga do kraja veka. Ja ću biti zastupnica ovog mesta i topla molitvenica za njega pred Bogom.“
Od tog dana kada je Presveta izgovorila ove reči, Sveta Gora se naziva njenim vrtom.
Pod vlašću Rima koji je proganjao hrišćane Sveta Gora nalazila se sve do 313 godine naše ere sve dok Car Konstantin nije izdao ukaz o građanskim pravima i slobodi veroispovesti hrišćana. Do tada se monaštvo na Atosu već bilo poprilično razvilo. Pojavili su se manastiri.
Događaj iz 442 godine odredio je takozvani Avato, zakon po kojem se osobama ženskog pola zabranjuje pristup na Atos. Naime kćerka Teodosija Velikog, princeza Plakidija posetila je manastir Vatoped ali se tom prilikom iz ikone Presvete Bogorodice začuo glas koji joj je saopštio da odstupi. Ovaj Zakon primenjuje se do danas, a kršen je u nekolko navrata tokom burne istorije, dešavalo se da su pojedine žene pokušavale da krišom stupe na zabranjeno im tlo.
U IX veku carskom poveljom darovano je monasima pravo samostalne uprave na Atonsu, a njihov broj se tada značajno povećava. Javlja se i slovensko monaštvo, rusko, srpsko i bugarsko. 1453 godine, sa propašću Vizantije, nastupa period turske vladavine, ali je Sveta Gora očuvala slobodu pravoslavne vere i samoupravu uz plaćanje danka. Carska Rusija u to vreme značajno pomaže Svetogorce.
Danas se na Svetoj Gori nalazi 20 velikih manastira, 12 takozvanih skitova, mnoštvo kelija i drugih monaških naseobina, a na njenim liticama podvizavaju se pustinjaci.
17 manastira su grčke monaške zajednice: Velika Lavra, Iviron, Dionisijat, Grigorijat, Sveti Pavle, Ksiropotam, Ksenofont, Kutlumuš, Pantokrator, Filotej, Karakala, Dohijar, Esfigmen, Simonopetra, Stavronikita i Konstamonit.
Tu su i naš Hilandar kao i ruski manastir Pantelejmon i bugarski Zograf. Rumuni imaju svoj skit: Časnog Preteče na samoj litici poluostrva.
Kareja je srednjovekovni gradić u samom centru Svete Gore. U ovoj svojevrsnoj svetogorskoj prestonici nalazi se sedište Sveštene opštine, koju predvodi Svetogorski prot. Tu su i konaci poslanstva svih svetogorskih manastira. Za Srbe je posebno značajna Isposnica Svetog Save u kojoj se čuva čudotvona ikona Bogorodice Mlekopitateljnice, a od skora i žezlo Svetog Save. U njoj svakodnevno u molitvi i velikom podvigu danas revnuje monah Nikodim sabrat Hilandarski.
Svetu Goru svakodnevno posećuju brojni poklonici pravoslavni vernici iz celog sveta, ali i mnogi drugi ljudi dobre volje. Pri planiranju putovanja u ovu monašku zemlju treba pre svega imati na umu da Atos nije turističko odredište. Manastiri nisu hoteli i neophodno je poštovati red i pravila u domu onih koji su se opredelili za monaški podvig, poštujući gostoljublje kao jednu od najznačajnijih hrišćanskih vrlina.
Posetu Svetoj Gori važno je unapred planirati. Datum ulaska precizira se u dogovoru sa službenicima u odeljenju za poklonike u Svetogorskom domu u Solunu. Broj posetilaca ograničen je na 120 dnevno. U Svetu Goru se ulazi isključivo brodom iz luke Uranopolis ili luke Jerisos. Pre ulaska u brod preuzima se dozvola- takozvani Diamontarion uz plaćanje takse od 20 evra. Boravak je ograničen na četiri dana, a u jednom manastiru se možete zadržati najviše 24 časa. Veći broj dana na Svetoj Gori odobrava Proprat u Kareji kada za produžetak postoji opravdan razlog.
U manastiru najpre odlazite u poseban deo za goste. Po svetogorskom običaju uz ljubaznu reč monah gostoprimac ponudiće vam okrepljenje, kafu, ratluk, rakiju (cipuru) i svežu vodu, a zatim vas odvesti u kelije sa posteljama. Takođe upoznaće vas sa rasporedom bogosluženja i vremenom za trpezu. Boravak u manastiru je jedinstvena prilika da zavirite u riznicu duhovnosti i predokus večnosti. Pred odlazak na počinak tokom povečerja u hramu, crkvenjak će pred vas izneti svete mošti, netruležne ostatke svetih ljudi i upoznati vas sa istorijom i delom manastirskog blaga.
U trpezariji se obeduje u molitvenoj atmosferi. Nije poželjan razgovor, a sa zalaskom sunca svi se polako povlače u kelije bez glasnih razgovora. Na Svetoj Gori šorc i atlet majica nisu dozvoljeni kao ni snimanje kamerom. Monahe i porte manastira možete fotografisati samo uz blagoslov (odobrenje). Vodite računa da monasi nisu ni turistička atrakcija, niti turistički vodiči i treba ih poštedeti suvišnog uznemiravanja. Takođe svetogorsko pravilo zabranjuje lov, ribolov i kupanje na Svetoj Gori, a samo noćenje u manastirima potrebno je dogovoriti sa manastirom nekoliko sedmica pre dolaska. Termin se ugovara telefonom ili faksom, radnim danima u prepodnevnim časovima.
Važno je takođe napomenuti da brodovi polaze isključivo ujutru, a za dnevne grupne posete potrebno je angažovati poseban brod (uz popriličnu nadoknadu) u dogovoru sa lučnom upravom.
Ženama ostaje mogućnost da tokom dana zauzmu mesto na jednom od brodova koji obilaze Atos sa udaljenosti 500 metara od obale.U pojedinim prilikama ove brodove posećuju i svetogorski monasi donoseći na celivanje neku od ikona ili kovčežić sa moštima.
Takođe žene mogu posetiti i neke od metoha (manastirska imanja van manastira), kakav je recimo Hilandarski metoh Kakovo nedaleko od Jerisosa.
Posete Svetoj Gori, uvek su drugačije, a u svakoj postoji klica ponovnog vraćanja. Bunar Svetog Save nalazi se u Hilandaru i po predanju kopao ga je sam Sveti Sava, a ko popije vodu sa njega uvek se iznova vraća Srpskoj Carskoj Lavri na Svetoj Gori. Za naše ljude poseta Svetoj Gori ima poseban značaj. Ovde će se sresti sa onim najvrednijim „Što smo od predaka nasledili i od potomaka pozajmili“. Nezaboravni su susreti sa hilandarsikim bratstvom i duge zajedničke molitve, praznične trpeze....
Od dana tragičnog požara život u manastiru je otežan, a mogućnost prijema poklonika značajno umanjena, ali se manastir obnavlja (uz pomoć Srbije, Grčke i donatora ) i kroz nekoliko godina zablistaće starim sjajem. Na svima nama je dužnost da čuvamo zadužbinu Svetog Save i Svetog Simeona Mirotočivog.
Hilandar je najznačajnija naša svetinja na ovom parčetu neba na zemlji, Svetoj Gori Atonskoj.
[ Nazad ]
Anketa
Kako ste pronašli ovaj sajt?
www.hilandar.org
Google mi je pomogao
prijatelj mi je rekao
O Svetoj Gori
Sveta Gora Atonska
Ustavno Uređenje
Uprava
Istorija Svete Gore
Avato
Časni pojas
Saveti za poklonike
Kako do Svete Gore
Uspinjanje na vrh Atosa
Raspored vožnje
Važni telefoni
Šta treba imati na umu
Pravoslavni pojmovnik
Najosnovnije o veri
Svete tajne
Veliki post
Molitvenik
O Ikonama
Brojanice
Tamjan
Slavski kolač i koljivo
Predstojeći sveci
Poklonička iskustva
Goran Vukčević
Nikola Popović
Zoran Trajković
uvod - kareja - manastiri - skitovi - monaški život - staze - trpeza - priroda - zapisi
Uslovi Korišćenja
© Vodič kroz Svetu Goru
www.svetagora.info
autori
1. Велика Лавра - Дохијар , Ксенофонт , Есфигмен
2. Ватопед - Кутлумуш , Каракал , Ставроникита
3. Ивирон - Пантократор , Филотеј , Симонопетра
4. Хиландар - Ксиропотам , Свети Павле , Григоријат
5. Дионисијат - Зограф , Пантелејмон , Констамонит
Двадесет манастира на Светој Гори подељено је у пет група од по четири манастира, с тим да само вође тих група, имају право да сваке пете године дају протоепистатиса. Групе су сачињене овако:
Увод Штампај Е-пошта
Света Гора Атонска, јединствена земља монаха, трећи „прст“ полуострва Халкидики. Срце светског православља, последња жива икона заборављеног Византијског Царства. Највећи храм на свету.
Сама природа и положај овог величанственог места одише посебношћу. Брдовит предео, прекривен густим шумама и испресецан небројеним степенастим јаругама, час питом, час суров, окружен бистрим смарагдним водама егејског мора. Полуострвом доминира брдо Атос, камени голи врх који се уздиже на 2033 метара надморске висине и најчешће је забоден у облаке.
У античко доба Атонска гора била је позната као Аполонијада, а на врху Атоса налазио се храм Зевса.
Црквено предање приповеда да је Мајка Божија, примивши благодат Светог Духа и пошавши на Кипар лађом коју је захватила бура, пристала уз обалу Атонске горе. Многобошци су тада примили Богородицу, слушали њену проповед и крстили се. Тада је, како предање казује, Мати Божија овде учинила бројна чудеса. Пре него што је наставила свој пут поставила је на овој гори једног од Апостола, као учитеља и старешину и благословивши народ додала: „Благодат Божија нека буде на овом месту и над онима који овде бораве чувајући Заповеди Сина и Бога Мојега. Добра нужна за живот на земљи имаће с малим трудом у изобиљу, живот на небесима припремљен им је и неће одступити милост Сина Мојега од места овога до краја века. Ја ћу бити заступница овог места и топла молитвеница за њега пред Богом.“
Од тог дана када је Пресвета изговорила ове речи, Света Гора се назива њеним вртом.
Под влашћу Рима који је прогањао хришћане Света Гора налазила се све до 313 године наше ере све док Цар Константин није издао указ о грађанским правима и слободи вероисповести хришћана. До тада се монаштво на Атосу већ било поприлично развило. Појавили су се манастири.
Догађај из 442 године одредио је такозвани Авато, закон по којем се особама женског пола забрањује приступ на Атос. Наиме кћерка Теодосија Великог, принцеза Плакидија посетила је манастир Ватопед али се том приликом из иконе Пресвете Богородице зачуо глас који јој је саопштио да одступи. Овај Закон примењује се до данас, а кршен је у неколко наврата током бурне историје, дешавало се да су поједине жене покушавале да кришом ступе на забрањено им тло.
У IX веку царском повељом даровано је монасима право самосталне управе на Атонсу, а њихов број се тада значајно повећава. Јавља се и словенско монаштво, руско, српско и бугарско. 1453 године, са пропашћу Византије, наступа период турске владавине, али је Света Гора очувала слободу православне вере и самоуправу уз плаћање данка. Царска Русија у то време значајно помаже Светогорце.
Данас се на Светој Гори налази 20 великих манастира, 12 такозваних скитова, мноштво келија и других монашких насеобина, а на њеним литицама подвизавају се пустињаци.
17 манастира су грчке монашке заједнице: Велика Лавра, Ивирон, Дионисијат, Григоријат, Свети Павле, Ксиропотам, Ксенофонт, Кутлумуш, Пантократор, Филотеј, Каракала, Дохијар, Есфигмен, Симонопетра, Ставроникита и Констамонит.
Ту су и наш Хиландар као и руски манастир Пантелејмон и бугарски Зограф. Румуни имају свој скит: Часног Претече на самој литици полуострва.
Кареја је средњовековни градић у самом центру Свете Горе. У овој својеврсној светогорској престоници налази се седиште Свештене општине, коју предводи Светогорски прот. Ту су и конаци посланства свих светогорских манастира. За Србе је посебно значајна Испосница Светог Саве у којој се чува чудотвона икона Богородице Млекопитатељнице, а од скора и жезло Светог Саве. У њој свакодневно у молитви и великом подвигу данас ревнује монах Никодим сабрат Хиландарски.
Свету Гору свакодневно посећују бројни поклоници православни верници из целог света, али и многи други људи добре воље. При планирању путовања у ову монашку земљу треба пре свега имати на уму да Атос није туристичко одредиште. Манастири нису хотели и неопходно је поштовати ред и правила у дому оних који су се определили за монашки подвиг, поштујући гостољубље као једну од најзначајнијих хришћанских врлина.
Посету Светој Гори важно је унапред планирати. Датум уласка прецизира се у договору са службеницима у одељењу за поклонике у Светогорском дому у Солуну. Број посетилаца ограничен је на 120 дневно. У Свету Гору се улази искључиво бродом из луке Уранополис или луке Јерисос. Пре уласка у брод преузима се дозвола- такозвани Диамонтарион уз плаћање таксе од 20 евра. Боравак је ограничен на четири дана, а у једном манастиру се можете задржати највише 24 часа. Већи број дана на Светој Гори одобрава Пропрат у Кареји када за продужетак постоји оправдан разлог.
У манастиру најпре одлазите у посебан део за госте. По светогорском обичају уз љубазну реч монах гостопримац понудиће вам окрепљење, кафу, ратлук, ракију (ципуру) и свежу воду, а затим вас одвести у келије са постељама. Такође упознаће вас са распоредом богослужења и временом за трпезу. Боравак у манастиру је јединствена прилика да завирите у ризницу духовности и предокус вечности. Пред одлазак на починак током повечерја у храму, црквењак ће пред вас изнети свете мошти, нетрулежне остатке светих људи и упознати вас са историјом и делом манастирског блага.
У трпезарији се обедује у молитвеној атмосфери. Није пожељан разговор, а са заласком сунца сви се полако повлаче у келије без гласних разговора. На Светој Гори шорц и атлет мајица нису дозвољени као ни снимање камером. Монахе и порте манастира можете фотографисати само уз благослов (одобрење). Водите рачуна да монаси нису ни туристичка атракција, нити туристички водичи и треба их поштедети сувишног узнемиравања. Такође светогорско правило забрањује лов, риболов и купање на Светој Гори, а само ноћење у манастирима потребно је договорити са манастиром неколико седмица пре доласка. Термин се уговара телефоном или факсом, радним данима у преподневним часовима.
Важно је такође напоменути да бродови полазе искључиво ујутру, а за дневне групне посете потребно је ангажовати посебан брод (уз поприличну надокнаду) у договору са лучном управом.
Женама остаје могућност да током дана заузму место на једном од бродова који обилазе Атос са удаљености 500 метара од обале.У појединим приликама ове бродове посећују и светогорски монаси доносећи на целивање неку од икона или ковчежић са моштима.
Такође жене могу посетити и неке од метоха (манастирска имања ван манастира), какав је рецимо Хиландарски метох Каково недалеко од Јерисоса.
Посете Светој Гори, увек су другачије, а у свакој постоји клица поновног враћања. Бунар Светог Саве налази се у Хиландару и по предању копао га је сам Свети Сава, а ко попије воду са њега увек се изнова враћа Српској Царској Лаври на Светој Гори. За наше људе посета Светој Гори има посебан значај. Овде ће се срести са оним највреднијим „Што смо од предака наследили и од потомака позајмили“. Незаборавни су сусрети са хиландарсиким братством и дуге заједничке молитве, празничне трпезе....
Од дана трагичног пожара живот у манастиру је отежан, а могућност пријема поклоника значајно умањена, али се манастир обнавља (уз помоћ Србије, Грчке и донатора ) и кроз неколико година заблистаће старим сјајем. На свима нама је дужност да чувамо задужбину Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог.
Хиландар је најзначајнија наша светиња на овом парчету неба на земљи, Светој Гори Атонској.
[ Назад ]
Анкета
Како сте пронашли овај сајт?
www.hilandar.org
Google ми је помогао
пријатељ ми је рекао
О Светој Гори
Света Гора Атонска
Уставно Уређење
Управа
Историја Свете Горе
Авато
Часни појас
Савети за поклонике
Како до Свете Горе
Успињање на врх Атоса
Распоред вожње
Важни телефони
Шта треба имати на уму
Православни појмовник
Најосновније о вери
Свете тајне
Велики пост
Молитвеник
О Иконама
Бројанице
Тамјан
Славски колач и кољиво
Предстојећи свеци
Поклоничка искуства
Горан Вукчевић
Никола Поповић
Зоран Трајковић
увод - кареја - манастири - скитови - монашки живот - стазе - трпеза - природа - записи
Услови Коришћења
© Водич кроз Свету Гору
www.svetagora.info
аутори