Света Гора Атонска Штампај Е-пошта

Света Гора Атонска је полуострво у Источној Грчко, тачније, источни испуст полуострва Халкидики који се пружа у смарагдне воде Егејског мора, приближно шездесет километара у даљину и око дванаест километара у ширину. Полуострво је брдовито, покривено густим шумама и испресецано безбројним степенастим јаругама. На југоисточном делу Св. Горе уздиже се брег Атос, на 2033м. Надморске висине. У паганско доба Атонска гора је била позната као Аполонија (по храму Аполона), а касније је на врху брега стајао храм Зевса под именом Атос. Црквено предање приповеда да се Мати Божија, примивши благодат Светог Духа у огњеним језицима, упутила у Иверску земљу, али је примила обавест од Анђела да она своје апостолско послање треба да обави у другој земљи. Лађа, на којој се Мајка Божија са Апостолима упутила на острво Кипар епископу Лазару, захваћена буром. Пристала је уз обалу Атонске Горе. Многобошци су примили Мајку Божију, слушали њену проповед, поверовали јој и крстили се.

Многа чудеса учинила је ту Мати Божија, и пре него што је отпловила за Кипар, поставила је ту као старешину и учитеља једног Апостола и казала: ''Нека ово место буде Мој удео, предат Мени од Сина и Бога Мојега''. Потом је, благословивши народ, додала: ''Благодат Божија нека буде на месту овом и онима који овде бораве с вером о побожношћу чувајући заповеди Сина и Бога Мојега. Добра нужна за живт на земљи имаће с малим трудом у изобиљу, живот на небесима припремљен им је и неће одступити милост Сина Мога од места овог до краја века. Ја ћу битит заступница овог места и топла молитвеница за њега пред Богом''.

Од тог времена Атон је ступио у еру хришћанске историје. Под влашћу Рима, који је прогонио хришћане, налазио се све до 313. године, када је император Константин Велики издао указ којим су хришћани добили грађанска права и слободу вероисповести. Дотле се хришћанство на Св. Гори већ доста развило. Појавили сус е манастири, цветало је монаштво. Постоји предање да је 422. године Атон посетила кћерка Теодосија Великог, принцеза Плакида, али јој је улазак у манастир Ватопед забранио глас који се зачуо од иконе Мајке Божије, Од тада су Атонски оци увели закон којим се особама женског пола забрањује приступ на Свету Гору и који је касније учвршћен и царским указима.

У VII веку освајања Египта, Палестине и Сирије од стране Арапа – муслимана, принудила су тамошње свештенике и монахе да напусте своје земље. Многи од њих су се, у складу са одлуком VI Васељенског сабора, определили за византијске манастире, међу којима и оне Атонске.

У XI веку царском повељом даровано је монасима право самосталне управе на Атону, и њихов број се повећава. Јавља се и православно словенско монаштво – руско, српско, бугарско.

У периоду Крсташких похода, време опадања царске моћи (1204 – 1261 године), Атон трпи прогоне и бива разаран од стране римских папа, а такође и насилно принуђиван на црквену унију са Римом.

IX век је период радова на обнављању манастира које су Латини разрушили у чему помажу благоверни императори Андроник II и Андроник III Палеолози, а много доброчинства чини и српски цар Стефан Душан.  

С годином 1453. и пропашћу Византије, наступа период турске владавине, али је Света Гора очувала слободу православне вере и самоуправу уз обавезу плаћања данка. Ослободивши се татарског ропства, Русија материјално помаже манастире Свете Горе. У XVII веку, ступањем на царски престо Осанлија Селима II настаје тежак период у коме су манастири лишени свих имања, а њихов положај отежавају и последице устанка 1770. и 1821. године. Тек 1830. Грчка проглашава езависност, а за Атон наступа миран период. Као у старо време, тако и сада, манастири имају метохе и на другим местима осим Свете Горе, где се негује православни духовни живот. Светогорски манастири имају метохе у Грчкој а такође и у Француској и Аустрији. Света Гора налази се под јурисдикцијом Константинопољског патријарха, и представља део Грчке државе, са грчким као званичним језиком.

 


Запамтите нас