Најосновније о вери Штампај Е-пошта

Хришћанска вера нас учи шта је Бог учинио за човеково спасење, а шта човек треба да учини да би спасење добио. Циљ човековог живота на земљи је достизање блаженства у оном непролазном свету у близини Божијој и заједници са свима Светима. Тај циљ се остварује правом вером у Бога и животом у тој вери. Бог људима објављује Себе преко Својих дела – преко видљивог света, а нарочито преко човековог разума, савести и срца. То природно Божије откровење (објављивање) омогућава нам, дакле да знамо о Богу и Његовом закону. Да би смо могли правилно веровати и достојно поштовати Бога, људима је објављена Божија Реч. Она је објављена преко Божијих изабраника, пророка, а нарочито преко Сина Божијег, Господа Исуса Христа и преко Његових ученика, Апостола. Пророци и Апостоли су по упутству и надахнућу Светога Духа, написали низ свештених књига, које у себи садрже Божије натприродно откровење – објављивање људима. То је писана Реч Божија, Библија или Свето Писмо.

Свето Писмо је подељено на Стари и Нови Завет. Књиге Старог Завета написали су пророци и оне садрже Божије објављивање људима до Христовог доласка на земљу. Књиге Новог Завета написали су Христови ученици, Апостоли и оне садрже Реч Божију коју нам је објавио наш Господ, Исус Христос.

Осим писане Речи Божије, Постоји и учење вере (Божије откровење) које није записано у Светом Писму, него је усмено предано од Светих Апостола. То усмено Свето предање је у потпуној сагласности са Светим Писмом и за њега се зна од времена првих хришћана (2 Сол. 2,15; 2 Тим. 2,2). Најгалавније истине Светог предања налазе се у Правилима апостолским Васељенских и помесних сабора Цркве, у Правилима Светих Отаца као и у црквеним богослужбеним књигама, песмама и молитвама.

 

Хришћанска вера је чврсто и непоколебљиво убеђење:

 

  • да постоји Бог – Створитељ и Промислитељ (Владитељ, Старатељ о свима створењима);
  • да нам је послао Сина Свог, Господа Исуса Христа и
  • да је истинито и спасоносно оно што нам је Духом Светим објављено у Божијем откровењу (објављивању).

 

Бога не можемо потпуно познати – Он је недостижан за човечији разум, јер Он бесконачно превазилази људску моћ схватања. Па ипак, можемо знати онолико колико нам је за спасење потребно, и колико нам то Сам Бог показује и објављује:

  • у Божијим делима у свету, тј.
  • у поретку у свемиру и законима који у њему владају (Рим. 1,19),
  • у нашој душу која осећа Бога, нарочито у савести кроз коју нам говори глас Његов (Рим. 2,14),
  • а највише у Божијем откровењу (објављивању), и најпотпуније у Господу нашем Исусу Христу, Сину Божијем који се ради тога и јавио на земљи. ''Бога нико никад није видео... Син Божији је дошао и дао нам разум да познајемо Истинитога'' вели Свето Писмо (1 Јн. 4,2; 5,20).

Бог се уопште назива Оцем – Он је наш небески Отац који нас је створио и стара се о нама. Али Бог се назива Оцем као прво лице Свете Тројице. Наиме, Бог је Један по суштини (бићу), а тројичан по лицима: Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух. Сва три Божанска Лица чине Тројицу, Једнобитну и Нераздељиву. Сва три Лица су једнака међу собом и чине јединство.

Господ наш Исус Христос (Бог Син, друго Лице Свете Тројице) је наш Спаситељ. Ради нас и ради нашег спасења примио је тело од Духа Светога и Пресвете Дјеве Марије и постао човек једнак осталим људима у свему осим у греху, Он је истинити Бог и истинити човек – Богочовек. Ради нас Он је страдао и био распет на крсту, устао је из мртвих – васкрсао, и узнео се на небо; и поново ће доћи да суди живима и мртвима. Његово царство је вечно. Христос Спаситељ каже: '' Ја и Отац смо једно... Ко је видео мене, видео је и Оца'' (Јн. 10,30; 14,9).

Треће Лице Свете Тројице, Дух Свети, назива се животворним зато што Он даје живот свим створењима, а особито духовни живот хришћанима. Својство Светога Духа је да он превечно исходи (излази) од Оца. Христос Спаситељ је то објавио рекавши: ''Дух истине, који од Оца исходи, сведочиће за мене'' (Јн, 15,26). Свето Писмо Старог и Новог Завета је учење Светог Духа. ''Јер никад пророштво не би човечијом вољом, него, су Духом Светим ношени, свети људи говорили од Бога'' (2 Петр. 1,21). А Свети Апостол Павле вели:

''Говоримо Божију мудрост...а нама је Бог открио посредством Духа'' (1 Кор. 2,7.10).

Хришћани добијају Духа Светог кроз Свете тајне и молитву. Благодаћу Божијом Дух Свети чисти човека од греха, освећује га и препорађа у нови духовни живот, учи га, крепи и теши.

ИСУС ХРИСТОС, Син Божији, дошао је на земљу и примио тело човечије (оваплотио се) ради спасења људи – да би људску природу повређену грехом, сјединио с Богом и људе спасао од греха, зла, проклетства и вечне смрти.

Господ Исус Христос је рођен од Пресвете Дјеве Марије. Стога, Пресвету Дјеву Марију називамо Богородицом, увек Дјевом (Приснодјевом) зато што је и после натприродног рођења Христа Спаситеља, остала девојка. Својом моралном чистотом, светошћу и богатством врлина, а особито добијеном божанском благодаћу , она је надвисила сва створења и постала најближа Богу.

 

МОЛИТВА је побожно управљање човековог ума и срца Богу Оцу нашем небеском, обраћање Господу с вером и надом у Њега. Молитве некад остају неуслишене јер ''греси ваши заклонише лице Божије од вас, да не чује'', вели Пророк Исаија (Ис. 59,2).

Хришћанска молитва садржи:

  • прослављање Бога због Његове вечне и недоступне славе,
  • захвалност Богу за Његова доброчинства и за сваки дар који од Њега имамо,
  • мољење за благодат и помоћ Његову, за опроштај грехова, избављење од зла.

Треба се молити:

  • с чврстом вером у Господа и непоколебљивим поуздањем у Његово милосрђе,
  • с истрајношћу, не престајући са молитвама ни онда кад нам изгледа да нас Господ није услишио.

Узносећи молитве Господу ми се обраћамо и његовим Светима као нашим заступницима пред Богом, јер Анђеле и Светитеље поштујемо не као Бога, него као Божије угоднике и бића која су близу Бога, па им се у молитви обраћамо да се заузму за нас пред Богом. Славу и част узносимо, дакле, једино Богу, а Свете призивамо не као такве који би нам могли помоћи сопственом силом, него као прослављене пред Богом који би нам измолили од Бога помоћ и милост Његову. Обично им се обраћамо речима: ''Молите се за нас грешне''.

У молитвама нарочито и најпре призивамо Пресвету Богородицу, нашу највећу заступницу пред Божијим престолом.

Исто тако, поштујући иконе на којима су представљени ликови Светих ми се не клањамо иконама као материји, него Господу непосредно или преко Пресвете Богородице или Светих који су на иконама приказани.

СВЕТО ПИСМО је књига коју мораш имати и свакодневно је читати, јер је то Реч Божија, храна за твоју душу и основа вере. Који год призове име Господње, спашће се, али да би га призвао мора веровати, а да би веровао мора чути. Чуј зато реч Истине, Еванђеље твога спасења.

Читај прво Нови Завет и Псалме, молећи Бога да ти оспособи ум да разумеш. Немој се поколебати ако одмах не будеш схватио, јер кад год будеш поново читао ту Књигу, увек ћеш у њој наћи неку нову истину и биће ти све јасније. Управљај свој живот према науци Светога Писма, Реч Христова тада ће ти увек доносити радост и мир.

 

 

БЕЛЕШКЕ:

СВЕШТЕНИЧКЕ ОДЕЖДЕ

 


Запамтите нас