Богородица Достојно Јест Штампај Е-пошта


Близу светогорске престонице, Кареје у области која припада светом манастиру Пантократору налази се велика литица са разним келијама. У једној од тих келија, посвећеној Успењу Владичице Богородице, живео је врлински старац јеромонах са својим послушником. Пошто по обичају сваке недеље у поменутом Протатском скиту служаху бденије, желећи да оде на службу, једне суботње вечери тај старац рече свом ученику: “Чедо, ја одох на уобичајено бденије, а ти остани у келији и читај колико можеш своје правило.” И изашавши упути се према скиту.

Касно увече, гле неко закуца на врата келије. Ученик похита и отворивши угледа пред собом чудног монаха, њему сасвим непознатог. Монах је замолио да уђе и преноћи.

Уставши за јутрење, домаћин и гост стану заједно појати службу. Дошавши до “Честњејшеје”, домаћин отпева само “Честњејшују херувим” и тако све до краја, уобичајену дакле стару химну светог Козме Песника. А монах странац начини другачији почетак песме, појући овакo: “Достојно јест ваистину блажити тја Богородицу, присноблаженују и пренепорочнују и Матер Бога нашего”, наставивши потом Честњејшују до краја. Чувши ове речи, домаћин се веома задиви па рече странцу: “Ми појемо само Честњејшују, а Достојно јест нисмо никада чули, ни ми ни старији оци. Али молим те, учини ми те забележи и мени ту химну, да је и ја појем Богородици.” Овај се сагласи, искајући да му донесе мастила и хартије да забележи химну. Домаћин му онда каже: “На жалост, немам ни мастила ни хартије”. А странац ће: “Дај ми онда неку плочу”. Монах похита, нађе једну плочу и донесе је госту. Узевши плочу у руке, он стане прстом бележити поменуту химну “Достојно јест”. И слова се чудом толико дубоко урезиваху на тврдој плочи, као да бејеху исписивана по најмекшој глини. Онда се гост окрене према домаћину рекавши: “Од данас па на даље овако да појете и ви и сви православни”. И ово рекавши ишчезне.

Кад је старац дошао са бденија и ушао у келију, млади монах запоје “Достојно јест”, онако како га сами анђео бејаше научио, и покаже старцу плочу са анђеоским прстом урезаним словима. Чувши ту химну и видевши плочу, старац се чудом зачуди. Онда је они подигну и заједно оду у Протат у намери да је покажу Проту Свете Горе и осталим старцима заједничког Сабора, и испричају све што се збило.

Прославивши једногласно Бога и заблагодаривши Владичици нашој Богородици за ово чудо, они сместа пошаљу плочу у Цариград патријарху и цару, са писаним објашњењем овог чудесног догађаја. Тако ова ангелска химна би објављена читавој васељени, да се поје од свих православних преславној Мајци Божјој. А Богородичину свету икону која се налазила у цркви келије у којој се догодило чудо, светогорски оци пренесу у Протатску цркву, у којој она до данас стоји устоличена на светом трону у светом олтару, јер је пред њом први пут Анђео отпевао ову химну. Саму келију назову “Достојно јест”, а литицу на којој се она налази сви до данас зову “Адин” (Певање) или “Псалин” (Појање), јер jе у њој први пут зазвучала ова анђеоска, Богомајци подобна химна.

 

Да је ово чудо доста старо и да је Анђео који се јавио Арханђел Гаврило, сведочи и запис из Минеја за 11. јун, који каже:

На данашњи дан слави се Сабор Арханђела Гаврила у «Певању»”. Пошто се, по свему судећи, чудо догодило 11. јуна, ондашњи оци у знак сећања на чудо установили су овај празник и служили једном годишње Божанствену литургију на месту званом Певање’, поштујући и славећи Арханђела Гаврила, који оставши од почетка до краја Богородичин хвалитељ и хранитељ, служитељ и радосни благовесник, послужи да се објави ова химна Богоматери, јер само њему доличаше једна таква служба.

 

У древна времена Владика свију Бог даде Јеврејима десет заповести написаних прстом Његовим на две камене плоче, а сада господар Анђела Божјих даде свима православнима најслађу и најпријатнију химну Мајке Божије, урезану арханђелским прстом на каменој плочи. 

 


Запамтите нас

 
 

Присутност на сајту

Тренутно је 1 гост на вези